Данас је у Народној Скупштини Републике Србије одржан одбор за Образовање, науку и технолошки развој којем су осим народних посланика чланова овог одбора, присуствовали и председница НСРС Ана Брнабић, министарка просвете др Славица Ђукић Дејановић, представници министарства финансија, ректори универзитета, чланови СКОНУСа и представници студентских парламента из Београда, Крагујевца, Ниша.
Тема расправе су били студентски протести и блокаде факултета.

Испред Јединствене Србије, члан одбора за образовање Живота Старчевић истакао је да је аутономија универзитета као устава категорија важна али да аутономија универзитета не може да буде завеса или штит иза кога ће се крити противуставно и противзаконито деловање на универзитету. Не може се иза аутиномије универзитета сакривати кршење права на рад, права на слободу кретања, право на људско достојанство. Члан 71. Устава РС који у ставу 1 каже да свако има право на образовање. То право је насилно укинуто одлукама научно – наставних већа факултета већини студената.

Члан 43. Закона о високом образовању дефинише забрану политичког, страначког или верског  организовања и деловања . Захтеви студената и професора како можемо видети јесу отворено политички. Шта ради ректор који је дужан по члану 64. Закона о високом образовању да писаним путем упозори декана, Савет факултета на поступање и одлуке супротне Закону.

Поставља се и питање зашто студентима који уредно плаћају школарину нису пружене услуге које су платили и у случају тужби од стране студената ко ће надокнадити штету студентима? Да ли ико од ректора, декана, професора који су нахушкали студенте у ову авантуру, или политичких партија пошто су поједини лидери студената попут Миле Пајић и Павла Цицварића у ствари страначки функционери, да ли је ико од њих размишљао колику економску штету наносе родитељима студената који долазе из малих средина, који плаћају високе закупе станова, и чији су трошкови живота у Београду изузетан економски изазов за њихове породице. Шта ако ти исти студенти или родитељи туже факултете (а имају пуно право на то) , ко ће исплатити пресуђену штету? Или ће факултет и професори применити силу свог положаја и запретити студентима да не туже у противном сусреће се са осветом професора и факултета! Не би ме чудило, када су спремни на све ове противзаконите одлуке , спремни су и на то.

Има студената којима је остао само дипломски испит, и који су до сада могли да се запосле, а нису због неодговорних факултета и професора. Ко ће тим студентима надокнадити штету за пропуштену добру професионалну и животну прилику?

И питање да ли је прекршен Закон о раду, јер је професорима исплаћена плата а да они нису радили месец и по дана. Лицемерно зар не? Не дам другима да раде, да се запосле и примају плату а ја не радим и примам добру плату.

Право је избора дела студената да протестују али је право другог, бројнијег дела студената да иду на предавања и да полажу испите. Откуда право професорима и факултетима да студентима који желе да иду на предавања и полажу испите ускраћују то право. И поставља се питање ко ће родитељима и студентима надокнадити трошкове станарине, хране и изгубљено време због њиховог безобразлука и игнорисања свих могућих закона и прописа. Ово питање посебно постављам професорима правног факултета, да ми правно образложе своју одлуку да не раде а да примају плату , да ускрате права студентима, и да игноришу Устав и све могуће законе. Зар тако своје студенте подучавају праву и правној држави?

На крају састанка Одбор за образовање, науку и технолошки развој донео је закључак да је академска година угрожена за више од 200000 студената, да се обрати пажња на статус буџетских стидената којих је 102102, као и самофинасирајућих студената којих је 128330.